ivan[²

ivan[² adj. poss.

abbrev. i>vn[

Br

Ivanov; John’s; — Ioannis (gen.):

1. a) ad Ioannem Baptistam pertinens (v. ivan[¹ sub a)): dêvici plesavšei juže skaza mati ničesože inogo prosi tьkmo gl(a)vu iv(a)nju BrN₂ 477c Pm 258a Vat₁₉ 343a Lab 118b caput Ioan­nis ║ iv(a)na Vat₆ 164c; z(a)konь po redu iv(a)ni lêki nevideniê zatvorenoju tamniceju v tam’nê i v tainê ležaše BrN₂ 433b Lab 65a iuxta typum Ioannis ║ po redu iv(a)novê Pm 223a po redu iv(a)novu Vat₁₉ 302a Vat₆ 122c; k nemu iže sliša ot semrti iv(a)ne Lab 81c Vat₆ 136a Pm 233a Bar 374b Ioannis ║ ot semrti iv(a)nove BrVat₁₉ 316c;
2. b) ad Ioannem Theologum pertinens (v. ivan[¹ sub b)): matêevi mar’kovi i lučini knigi iskusivь kužde ištoriju sv(ê)d(ê)t(e)lst’vova … na edi­no t(a)ko l(ê)to … ivanju ištoriju naredi BrN₂ 418c iv(a)nju Lab 47b Pm 212b iv(a)nu Vat₆ 108a Ioannis historiam.

Cf. ivanov[

S(ioa♠n[) A(ìvań)