izbošeć[

izboweq[ adj. poss.

etiam izbowej[

BrVat₅ Vb₁

       Išbošetov, Išbaalov; Ishboseth’s, of Ish­bo­seth, Esh­baal’s, of Esh­baal; — (τοῦ) Μεμ­φιβοσθέ; Isboseth (gen.); – ad Isboseth (v. izbo­wet[) pertinens: on že gnêvanь vel­mi skozi s(love)sa izbošeĉa <reče> pas’ê glava azь esmь BrVat₅ 158b izbošeĵa Vb₁ 204a περὶ τοῦ λό­γου Μεμφι­βοσθε prop­ter verba Isboseth 2Rg 3,8 ║ iz’bo­še­tova N₂ 175a izbošeta VO 320a.

Exh.

Cf. izbowetov[

                ø