izvr[st[n[

izvr[st[n[, -i adj.

Br

izuzetan, izvanredan; su­perb, extraordi­nary; — eminens: irьrana tobie muža velmi izvr’stna BrVO 425c izvrstna Vat₅ 227d N₂ 246d Hircani Tobiae viri valde eminentis 2Mach 3,11. – Exh.

Cf. visok[

                M A(ìzvrstan)